E, Rastislave, i ti ga pretera. Opravdano je čoveku ne dozvoliti usvajanje zbog nekoliko kila viška. Pa nije baš da taj čovek ima 300 kila već 150, nije baš da taj čovek ne može da se kreće, već je jednostavno malo gojazniji. ko uostalom može da garantuje kakvi će biti roditelji i koliko će dugo živeti i oni koji se savršeno uklapaju u te profile. Neka pravila moraju da postoje ali se ovde stvarno preteruje. U toj Evropskoj uniji više nema zdravog razuma oni samo idu iz krajnosti u krajnost. Svakim novim njihovim Zakonom i propisom kojim hoće da pokažu kako su slobodno društvo sve više rade nasuprot tome.Evropska Unija je balon koji se naduvava kojekakvim pravilima i Zakonima da bi bio lepši i veći ali jednog dana će pući. Samo se nadam da kad taj dan dođe Srbija neće biti deo te mase koja se raspada.
Preporuke:
0
0
2
četvrtak, 15 januar 2009 16:11
mr. Milos Jovanovic
Prosto ne mogu da verujem citajuci tekst. O cemu vi gospodjo pricate. Homoseksualnost je bolest. To sto se smatra da ne treba leciti te ljude je samo retrogradna posledica takozvanog razvoja. Uskoro cemo se suociti sa cinjenicom da ni nekrofili nisu bolesni ljudi. Gde je kraj "naprednim" idejama na to pitanje ne vidim odgovor.
Kao i svaka bolset (psihicka doduse) ima svoje faze i promene. Sta vise, Zna se da homoseksualci pokusavaju nesvesno (kao uostalom i svi bolesni ljudi) da svoje stanje predstave normalnim. Sta vise trude se da okruzenje njihovo stanje i sklonost prihvati kao normalne. Dakle, bolest se trudi da se prosiri.
Cinjenica je da je broj homoseksualaca u ruralnim sredinama i do 100 puta manji nego u urbanim govori sama za sebe. Ova bolest (psihicka) se siri psihicki. Polako. I svedoci smo da pocinju da deluju na decu, kao najsigurnije regrute bolseti.
I da zakljucim, svako psihicko stanje koje nije odrzivo u prirodi i koje dovodi do nestanka jedinke, naziva se bolescu. Bilo da se to zove autizam, nekrofilija, homoseksualizam ili suicid. Razlike nema. Takve osobe su naizgled neskodljive na okolinu, ali svaka od ovih bolesti se trudi da sebe nametne kao normalno ponasanje.
Nisu gej parade prikaz jednakosti vec demonstracija razlicitosti sa ciljem da se ta razlicitost proglasi boljom i prihvatljivijom.
Preporuke:
0
0
3
četvrtak, 15 januar 2009 16:28
antihomofob
poznajem puno homoseksualaca ali nijednog srećnog...upoznajte me sa jednim takvim i ja ću da promenim mišljenje...do tada tim ljudima treba pomoći, a ne povlađivati im...tako im ne pomažete...a pogotovo ne treba da ih bijete
Preporuke:
0
0
4
četvrtak, 15 januar 2009 17:50
Rastislav Dinić
@Zajcev
Kao prvo, čovek od 156 kilograma teško da je tek „malo gojazniji“ – to je težina dva prosečna odrasla muškarca. Kao drugo, kao što već rekoh, gospodinu Holu nije trajno onemogućeno da usvoji dete, nego mu je samo postavljen uslov da smrša 7 kilograma (i slovima: sedam kilograma). I na tih 7 kilograma Papanova i vi bazirate svoju tezu da se EU pretvara u totalitarno društvo. Ko tu onda preteruje?
Naravno, potpuno je tačno da nema garancija ko će koliko živeti. Prosečni intravenozni narkoman može poživeti kudikamo duže i od najzdravijeg trezvenjaka. Recimo, ovom drugom može da se desi da mu padne klavir na glavu, ili da ga smaže ajkula, ili ga udari grom. Pa prema tome, da batalimo pravila i da počnemo da delimo decu k'o bombome, pa šta kome Bog da. A, šta kažete?
Sreća naša, pa nam ne preti opasnost od evropskog totalitarizma, jer je u Srbiji ionako svako slobodan da radi šta god mu padne na pamet i niko se ne zamlaćuje „kojekavim pravilima i zakonima“. Slatke li slobode.
Preporuke:
0
0
5
četvrtak, 15 januar 2009 19:18
Prodavac magle
Nije mi stvarni jasno kako neko moze reci da je homoseksualnost (psihicka) bolest. U redu da se to nazove seksualnom devijacijom ili nekim prikladnijim nazivom ali bolest?! Koliko ja znam ne postoji ni jedan naucno potvrden (obratite paznju na naglasavanje ovga "naucno") primjer "izljecenja" homoseksualca. Licno sam protiv dozvoljavanja da homoseksualni parovi usvajaju djecu (ovdje gdje zivim je to dozvoljeno) i da mogu glasao bih protiv toga. Razlog je da nije dovoljno poznato kakve eventualne psihicke posljedice tako usvojeno dijete moze imati zbog toga (nedostatak jednog roditelja suprotnog pola, nedostatak uzora, negativne reakcije okoline itd.). Kada se nesto ne zna bolje je praktikovati princip opreznosti odnosno pretpostavke stetnosti dok se suprotno ne dokaze (slicno genetski modifikovanoj hrani = princip opreznosti dok se sa dovoljnom sigurnoscu ne dokaze da je eventualno neskodljiva).
Roditeljstvo ne treba smatrati za pravo (kao mnogi parovi bez djece smatraju) vec privilegijom koja se mora zasluziti. Sirocici moraju imati pravo na "normalno" odrastanje bez obzira na zelje onih koji bi ih usvojili jer djecija prava (treba da) idu prije roditeljskih zelja.
Preporuke:
0
0
6
četvrtak, 15 januar 2009 20:34
Nebojša Malić
Ne znam ni za g. Dinića, ili ostale komentatore ovde, ali meni je bar bilo savršeno jasno da Jovana Papan piše jednim vrlo sarkastičnim tonom, i da je celi tekst uperen protiv apsurdnog puzećeg totalitarizma koji se manifestuje u navodnoj "brizi za decu" a u stvari služi ideji da država (tj. vlast) "zna najbolje". A takvu smo ideologiju živeli više od pet decenija. Malo li je?
Preporuke:
0
0
7
četvrtak, 15 januar 2009 20:35
za magistra Jovanovića
Magistre,
Ako Vi tako kažete - onda jeste bolest. Najbolje bi bilo da se svi vratimo na selo, da odbacimo dekadentne produkte moderne nauke. Šta nas briga za istraživanja svemira ili genoma, imamo mi našu srpsku mudrost!
Samo mi nije jasno, ako već tako prezirete modernu nauku, zbog čega navodite svoje NAUČNO zvanje - i to na latinskom?
Preporuke:
0
0
8
četvrtak, 15 januar 2009 22:51
MP
Priroda je rekla;Opstaće samo oni koji se razmnožavaju.Da li je samoubistvo bolest?
Preporuke:
0
0
9
petak, 16 januar 2009 00:43
Rastislav Dinić
@Nebojša Malić
Meni je savršeno jasno da JP u svom tekstu širi strah od, kako ga nazvaste, „apsurdnog puzajućeg totalitarizma“. Ja samo tvrdim da nam ona za to nije dala nijedan validan razlog, jer Holov slučaj to svakako nije. Dakle, nije sporno šta JP u svom tekstu tvrdi, nego na osnovu čega to tvrdi.
Prema tome, ako hoćete da osporite moju kritiku, morate da pokažete da su Jovanine tvrdnje uistinu validno obrazložene, a ne samo da ponavljate svoje „vjeruju“ o apsurdnom puzećem totalitarizmu (u daljem tekstu, APT). Dobro, shvatili smo, vi verujete da se EU pretvara u totalitarnu tvorevinu nalik komunističkom režimu, onako kako Foks Molder veruje da američka vlada krije vanzemaljce, i to je vaša stvar. Moje pitanje kako za vas, tako i za Jovanu, je samo: na koji način Holov primer dokazuje vašu tvrdnju?
Preporuke:
0
0
10
petak, 16 januar 2009 00:45
Rastislav Dinić
@Nebojša Malić
Da li smatrate da država 1) treba da postavlja bilo kakve zdravstvene i ine kriterijume (materijalne, na primer) koje kandidati za usvajanje dece moraju da ispune, ili 2) ne treba da postavlja nikakve kriterijume za usvajanje dece?
Ako smatrate (1), tj. da treba (a ja mislim da treba, i verujem da bi se velika većina ljudi sa tim složila, mada može biti da grešim po oba pitanja), zašto onda mislite da pretrana debljina, baš kao i narkomanija ili hronični alkoholizam ne bi trebalo da bude jedan od kriterijuma za diskvalifikaciju? To jest, zašto smatrate da je odbiti potencijanog roditelja zbog npr. narkomanije, u redu, i ne predstavlja APT, ali odbiti ga zbog preterane debljine nije u redu i predstavlja APT? (Pitanje nije ni retoričko ni sarkastično. Ja stvarno ne vidim relevantnu razliku, ali ako je vi vidite, voleo bih da čujem u čemu se ona sastoji)
Ako, s druge strane, smatrate (2), t.j. da država ne treba da postavlja bilo kakve kritrijume za usvajanje dece, onda vaš problem nije samo sa diskvalifikacijom preterano debelih, nego BILO KOGA, po BILO KOM osnovu. Ako je tako, moraćete da nam pokažete kako je to bolje davati decu na usvajanje narkomanima, hroničnim alkoholičarima, itd, nego ustanoviti elementarne kriterijume koje bi potencijalni kandidati morali da ispune.
Preporuke:
0
0
11
petak, 16 januar 2009 01:36
Ton_majstor
Nisam znao da "čitalački komentari komentara kolumnista" mogu da se pretvore u posebne, nove komentare ovde na sajtu NSPM (čitalac-kolumnista). Sjajno! Još jedan prilog slobodi govora kod nas, da ne koristim reč "demokratija"... ne volim je.
Mislim da je g. Dinić preozbiljno ili pogrešno shvatio tekst i skočio na njega kao oparen! Na stranu sve tegobe homoseksualizma (pederastije) i adipozitasa (nezdrave debljine), ali mi živimo ovde u Srbiji i sva ova galama se potire time da ovde nema (zasada) tih problema, te da je g. Dinić posebno pogođen tekstom, što je očigledno!?
Ja sam priznao da sam KRUPAN, a vi g. Diniću? Jel tu leži izazov ovolikog pisanija na sajtu? Ne ljutite se, molim vas.
Pozdrav!
Preporuke:
0
0
12
petak, 16 januar 2009 03:15
Rastislav Dinić
@Ton_majstor
Posebno pogođen jesam, ali ne lično, nego principijelno. Iskreno, pogođen sam svakim širenjem bezrazložnog straha i demagoškog plašenja naroda, posebno plašenje PRETERANOM vladavinom zakona, u zemlji u kojoj jedva da postoji i ELEMENTARNA vladavina zakona. Kao što ste sasvim tačno primetili, problemi o kojima piše Papanova u Srbiji ne postoje ni u rudimentu - postoje upravo suprotni problemi, nedostatak zakona i standarda u svim oblastima.
Konačno, pored svih preterivanja o kojima sam već pisao, čini mi se da Jovanin tekst pati od jednog načelnog problema - u njegovoj osnovi nalazi se pretpostavka da je sloboda pojedinca zapravo sloboda OD zakona, pa onda što više zakona - to manje slobode. Po mom dubokom uverenju, međutim, sloboda pojedinca je u pravnoj državi moguća tek POD VLADAVINOM zakona. Dakle, što više zakone dobrih, jasnih i detaljnih zakona - to više slobode.
I konačno, i sam sam iznenađen pretvaranjem mog komentara u tekst. Da sam znao, ja bih ga nalickao :)
Sve najbolje!
Preporuke:
0
0
13
petak, 16 januar 2009 13:34
Zajcev
Vi zbog tih istih 7 (sedam) kilograma tvrdite da je čoveku život mnogo više ugrožen nego nekome ko ima 149. Koje je to naučno istraživanje potvrdilo da su ljudi od 156 kg.zdravstveno mnogo ugroženiji od onih koji imaju 149 kilograma. Ne radi se ovde o nosivosti lifta pa da se granica postavlja u kilogramima. Valjda je važno i koliko je neko visok, star, pokretan, kakvo mu je zdravstveno stanje, itd. Da i ja iskoristim zatvorenike za objašnjenje: To što neko ubije dve osobe ne znači da će služiti više od nekoga ko je ubio samo jednu osobu. Bitno je i kad i kako i čime i zašto i koga... Kad su, kao u ova dva slučaja(usvajanje i ubijanje), životi u pitanju potrebno je mnogo faktora uzeti u obzir. Uostalom, to bi pravilo, da je dobro, primenili i na izbor za predsednika države, od njega ipak zavisi mnogo više života.
p.s. Ne baziram ja teoriju o evropskom totalitarizmu na tih 7 kg. već je pravilo o tih 7 kg. višak zbog kog oni postaju totalitaristi. Kad oni uklone taj višak kilograma pašće ispod mere koju kad pređu postaju, gore pomenuti.
Preporuke:
0
0
14
subota, 17 januar 2009 18:14
Rastislav Dinić
@Zajcev
Ma haj'te molim vas, sad ste već neozbiljni. U zakonskom određenju gornjih i donjih granica nemoguće je izbeći iѕvesnu arbirtrarnost, ali to nije baš nikakav argument protiv postojanja ovih granica. Recimo, naš zakon kaže da neko star 18 godina i jedan dan ima prava da glasa na iѕborima, a onaj star 17 godina i 364 dana, nema to pravo. I sada pričati o tome kako je ovaj drugi možda mnogo zreliji od ovog prvog, prosto promašuje poentu. Neka granica, svi se slažu, mora postojati. Da li je 18 idealna granica, diskutabilno je, u Americi, na primer, ta je granica 21 (da li onda te tri godine razlike čine Ameriku totalitarnom zemljom?), ali principijelno to ništa na menja na stvari. Ima i puno drugih primera - svi se slažemo da je vožnja u pijanom stanju opasna po sve učesnike u saobraćaju i da mora postojati zakon koji je zabranjuje, ali po pitanju dozvoljene količine alkohola u krvi, različita se zakonodavstva itekako razlikuju. Kod nas dozvoljena granica je 0.05%, u Velikoj Britaniji - 0.08%. Da li to onda onda znači da je Srbija totalitarnija od VB zbog razlike od 0.03%? Naravno da ne. Granica mora da bude negde, princip je u oba slučaja isti, a o konkretnoj granici se može diskutovati.
Ista stvar je i sa slučajem gospodina Hola, pravo pitanje je da li preteranu debljinu treba uzeti kao diskvalifikativni faktor kod potencijalnih usvojitelja, ili ne. Ja smatram da treba, jer je u pitanju ozbiljan zdravstveni problem koji je uz to, baš kao i narkomanija ili alkokolizam, samoskrivljen, to jest, predstavlja rezultat subjektovog slobodnog izbora, i ovim se slobodnim izborom lako da i ispraviti. A gde god postavili konkretan cut-off point, neko će se naći 7 kilograma iznad, odnosno 7 kilograma ispod njega. Tako vam je to.
Preporuke:
0
0
15
subota, 17 januar 2009 18:19
Rastislav Dinić
@Zajcev
Uz to, kao što rekoh, ovde je mnogo bitnije da li je budući usvojitelj spreman na tu minimalnu žrtvu (dijetu, i to vrlo skromnu) koja će mu omogućiti da skine tih 7 kilograma za 6 meseci. Ako mu je stvarno stalo do usvajanja, složićeš se, to stvarno ne bi trebalo da mu bude bilo kakav problem. Ako mu jeste problem, s druge strane, rekao bih da postoji realan razlog da se sumnja u njegove roditeljske sposobnosti.
Da zaključim, čak i ako se ne slažete sa merama britanske socijalne službe u konkretnom slučaju, u njemu opet nema baš ničeg skandaloznog – tu nema nikakve diskriminacije, baš kao što to je nema ni u uskraćivanju vozačke dozvole kratkovidim ljudima (ali, uskraćivanje bilo prava na usvajanje bilo prava na vozačku dozvolu na osnovu političkih stavova ili verskog ubeđenja, bila bi diskriminacija; naravno, Jovana, da li iz neznanja ili namerno – ne znam, olako poistovećuje ova dva vrla različita slučaja) . Nijedan zakon neće usrećiti svakog, ali to nije nikakav dokaz protiv zakona kao takvog. Papanova i ovaj put, kao i toliko puta ranije, viče „totalitarizam!“ ali prst uperuje u vladavinu zakona. A njeni joj fanovi daju za pravo jer ih vladavina zakona kao takva plaši – gde ima zakona, tamo ne mogu da rade šta im padne na pamet. Nergumentovano, netačno i strašno štetno populističko rasuđivanje koje duva u jedra svima onima kojima nije u interesu da Srbija ikada postane pravna država, u EU ili van nje, sasvim svejedno (strah od „EU totalitarizma“ ovde je samo šifra za strah od vladavine prava). A takvih je nažalost mnogo.
Preporuke:
0
0
16
ponedeljak, 19 januar 2009 08:54
Zajcev
Rastislavu
Nema smisla da nastavljam ovu diskusiju... Porediš stvari koje se ne mogu porediti. A i nisi mi odgovorio na pitanje zašto to pravilo o kilaži ne važi i za izbor predsednika države. Ako već hoće da vlada državom treba da ovlada prvo svojom kilažom.
Preporuke:
0
0
17
ponedeljak, 19 januar 2009 21:03
Rastislav Dinić
@Zajcev
Nisam odgovorio samo zato što pitanje nisam uѕeo za ozbiljno, ali ako insistiraš, rado ću odgovoriti. Uprkos sintagmi "otac nacije", predsednik države nije stvarno naš tata (izuzev u autaritarnim sistemima), nego vršilac jedne od više izborih funkcija u sistemu sa nekoliko nezavisnih organa vlasti. Njegova eventualna smrt, ma kako žalosna bila, ne čini nas siročićima - ako su institucije države iole funkcionalne, ovaj događaj ne pogađa nijednog građanina lično, niti pak ostavlja bilo kakve ozbiljnije posledice na funkcionisanje države. Vitalnost neophodna za dobro funkcionisanje države je vitalnost institucija, ne pojedinaca, na kako god visokom položaju ovi bili. Autoritet demokratskih institucija je apstraktan, ne ličan.
S druge strane, autoritet, i uopšte funkcija roditelja je izuzetno lična. Niko nikada ne može da zameni ni tatu, ni mamu. Kompleksan emotivni proces međusobnog vezivanja između roditelja i dece (posebno usvojene) skoro da je nemoguće reprodukovati više puta ("samo je jedna mama", kako kaže poznati vic), i tim je pre bitna sigurnost i trajnost porodice za koju su deca na ovaj način vezana. Empirijski pokazatelji to potvrđuju - deca koja se često sele iz jedne u drugu usvojiteljsku porodicu, ne uspeju da se vežu ni za jednu od njih i neretko završavaju kao trajno otuđene i asocijalne (ako već ne i antisocijalne) individue.
A opet, da li je uopšte potrebno napominjati, da za države sa zdravim demokratskim insitucijama ne samo da je moguće, nego je i vrlo korisno da što češće menjaju elite na vlasti. Naravno, svaka smrt je tragična, ali ako insitucije funkcionišu dobro, smrt premijera ili predesednika države nije tragična za državu. (Činjenica da je poslednja takva smrt na srpskoj političkoj sceni uistinu i bila tragična za celu državu, potiče kako od toga što je Srbija još uvek zemlja sa slabim insituticijama, tako i od nasilnog i kriminalnog karaktera te smrti koji je ovu slabost institucija i države kao takve dodatno istakla).
.jpg)
Kao i svaka bolset (psihicka doduse) ima svoje faze i promene. Sta vise, Zna se da homoseksualci pokusavaju nesvesno (kao uostalom i svi bolesni ljudi) da svoje stanje predstave normalnim. Sta vise trude se da okruzenje njihovo stanje i sklonost prihvati kao normalne. Dakle, bolest se trudi da se prosiri.
Cinjenica je da je broj homoseksualaca u ruralnim sredinama i do 100 puta manji nego u urbanim govori sama za sebe. Ova bolest (psihicka) se siri psihicki. Polako. I svedoci smo da pocinju da deluju na decu, kao najsigurnije regrute bolseti.
I da zakljucim, svako psihicko stanje koje nije odrzivo u prirodi i koje dovodi do nestanka jedinke, naziva se bolescu. Bilo da se to zove autizam, nekrofilija, homoseksualizam ili suicid. Razlike nema. Takve osobe su naizgled neskodljive na okolinu, ali svaka od ovih bolesti se trudi da sebe nametne kao normalno ponasanje.
Nisu gej parade prikaz jednakosti vec demonstracija razlicitosti sa ciljem da se ta razlicitost proglasi boljom i prihvatljivijom.
Kao prvo, čovek od 156 kilograma teško da je tek „malo gojazniji“ – to je težina dva prosečna odrasla muškarca. Kao drugo, kao što već rekoh, gospodinu Holu nije trajno onemogućeno da usvoji dete, nego mu je samo postavljen uslov da smrša 7 kilograma (i slovima: sedam kilograma). I na tih 7 kilograma Papanova i vi bazirate svoju tezu da se EU pretvara u totalitarno društvo. Ko tu onda preteruje?
Naravno, potpuno je tačno da nema garancija ko će koliko živeti. Prosečni intravenozni narkoman može poživeti kudikamo duže i od najzdravijeg trezvenjaka. Recimo, ovom drugom može da se desi da mu padne klavir na glavu, ili da ga smaže ajkula, ili ga udari grom. Pa prema tome, da batalimo pravila i da počnemo da delimo decu k'o bombome, pa šta kome Bog da. A, šta kažete?
Sreća naša, pa nam ne preti opasnost od evropskog totalitarizma, jer je u Srbiji ionako svako slobodan da radi šta god mu padne na pamet i niko se ne zamlaćuje „kojekavim pravilima i zakonima“. Slatke li slobode.
Roditeljstvo ne treba smatrati za pravo (kao mnogi parovi bez djece smatraju) vec privilegijom koja se mora zasluziti. Sirocici moraju imati pravo na "normalno" odrastanje bez obzira na zelje onih koji bi ih usvojili jer djecija prava (treba da) idu prije roditeljskih zelja.
Ako Vi tako kažete - onda jeste bolest. Najbolje bi bilo da se svi vratimo na selo, da odbacimo dekadentne produkte moderne nauke. Šta nas briga za istraživanja svemira ili genoma, imamo mi našu srpsku mudrost!
Samo mi nije jasno, ako već tako prezirete modernu nauku, zbog čega navodite svoje NAUČNO zvanje - i to na latinskom?
Meni je savršeno jasno da JP u svom tekstu širi strah od, kako ga nazvaste, „apsurdnog puzajućeg totalitarizma“. Ja samo tvrdim da nam ona za to nije dala nijedan validan razlog, jer Holov slučaj to svakako nije. Dakle, nije sporno šta JP u svom tekstu tvrdi, nego na osnovu čega to tvrdi.
Prema tome, ako hoćete da osporite moju kritiku, morate da pokažete da su Jovanine tvrdnje uistinu validno obrazložene, a ne samo da ponavljate svoje „vjeruju“ o apsurdnom puzećem totalitarizmu (u daljem tekstu, APT). Dobro, shvatili smo, vi verujete da se EU pretvara u totalitarnu tvorevinu nalik komunističkom režimu, onako kako Foks Molder veruje da američka vlada krije vanzemaljce, i to je vaša stvar. Moje pitanje kako za vas, tako i za Jovanu, je samo: na koji način Holov primer dokazuje vašu tvrdnju?
Da li smatrate da država 1) treba da postavlja bilo kakve zdravstvene i ine kriterijume (materijalne, na primer) koje kandidati za usvajanje dece moraju da ispune, ili 2) ne treba da postavlja nikakve kriterijume za usvajanje dece?
Ako smatrate (1), tj. da treba (a ja mislim da treba, i verujem da bi se velika većina ljudi sa tim složila, mada može biti da grešim po oba pitanja), zašto onda mislite da pretrana debljina, baš kao i narkomanija ili hronični alkoholizam ne bi trebalo da bude jedan od kriterijuma za diskvalifikaciju? To jest, zašto smatrate da je odbiti potencijanog roditelja zbog npr. narkomanije, u redu, i ne predstavlja APT, ali odbiti ga zbog preterane debljine nije u redu i predstavlja APT? (Pitanje nije ni retoričko ni sarkastično. Ja stvarno ne vidim relevantnu razliku, ali ako je vi vidite, voleo bih da čujem u čemu se ona sastoji)
Ako, s druge strane, smatrate (2), t.j. da država ne treba da postavlja bilo kakve kritrijume za usvajanje dece, onda vaš problem nije samo sa diskvalifikacijom preterano debelih, nego BILO KOGA, po BILO KOM osnovu. Ako je tako, moraćete da nam pokažete kako je to bolje davati decu na usvajanje narkomanima, hroničnim alkoholičarima, itd, nego ustanoviti elementarne kriterijume koje bi potencijalni kandidati morali da ispune.
Mislim da je g. Dinić preozbiljno ili pogrešno shvatio tekst i skočio na njega kao oparen! Na stranu sve tegobe homoseksualizma (pederastije) i adipozitasa (nezdrave debljine), ali mi živimo ovde u Srbiji i sva ova galama se potire time da ovde nema (zasada) tih problema, te da je g. Dinić posebno pogođen tekstom, što je očigledno!?
Ja sam priznao da sam KRUPAN, a vi g. Diniću? Jel tu leži izazov ovolikog pisanija na sajtu? Ne ljutite se, molim vas.
Pozdrav!
Posebno pogođen jesam, ali ne lično, nego principijelno. Iskreno, pogođen sam svakim širenjem bezrazložnog straha i demagoškog plašenja naroda, posebno plašenje PRETERANOM vladavinom zakona, u zemlji u kojoj jedva da postoji i ELEMENTARNA vladavina zakona. Kao što ste sasvim tačno primetili, problemi o kojima piše Papanova u Srbiji ne postoje ni u rudimentu - postoje upravo suprotni problemi, nedostatak zakona i standarda u svim oblastima.
Konačno, pored svih preterivanja o kojima sam već pisao, čini mi se da Jovanin tekst pati od jednog načelnog problema - u njegovoj osnovi nalazi se pretpostavka da je sloboda pojedinca zapravo sloboda OD zakona, pa onda što više zakona - to manje slobode. Po mom dubokom uverenju, međutim, sloboda pojedinca je u pravnoj državi moguća tek POD VLADAVINOM zakona. Dakle, što više zakone dobrih, jasnih i detaljnih zakona - to više slobode.
I konačno, i sam sam iznenađen pretvaranjem mog komentara u tekst. Da sam znao, ja bih ga nalickao :)
Sve najbolje!
p.s. Ne baziram ja teoriju o evropskom totalitarizmu na tih 7 kg. već je pravilo o tih 7 kg. višak zbog kog oni postaju totalitaristi. Kad oni uklone taj višak kilograma pašće ispod mere koju kad pređu postaju, gore pomenuti.
Ma haj'te molim vas, sad ste već neozbiljni. U zakonskom određenju gornjih i donjih granica nemoguće je izbeći iѕvesnu arbirtrarnost, ali to nije baš nikakav argument protiv postojanja ovih granica. Recimo, naš zakon kaže da neko star 18 godina i jedan dan ima prava da glasa na iѕborima, a onaj star 17 godina i 364 dana, nema to pravo. I sada pričati o tome kako je ovaj drugi možda mnogo zreliji od ovog prvog, prosto promašuje poentu. Neka granica, svi se slažu, mora postojati. Da li je 18 idealna granica, diskutabilno je, u Americi, na primer, ta je granica 21 (da li onda te tri godine razlike čine Ameriku totalitarnom zemljom?), ali principijelno to ništa na menja na stvari. Ima i puno drugih primera - svi se slažemo da je vožnja u pijanom stanju opasna po sve učesnike u saobraćaju i da mora postojati zakon koji je zabranjuje, ali po pitanju dozvoljene količine alkohola u krvi, različita se zakonodavstva itekako razlikuju. Kod nas dozvoljena granica je 0.05%, u Velikoj Britaniji - 0.08%. Da li to onda onda znači da je Srbija totalitarnija od VB zbog razlike od 0.03%? Naravno da ne. Granica mora da bude negde, princip je u oba slučaja isti, a o konkretnoj granici se može diskutovati.
Ista stvar je i sa slučajem gospodina Hola, pravo pitanje je da li preteranu debljinu treba uzeti kao diskvalifikativni faktor kod potencijalnih usvojitelja, ili ne. Ja smatram da treba, jer je u pitanju ozbiljan zdravstveni problem koji je uz to, baš kao i narkomanija ili alkokolizam, samoskrivljen, to jest, predstavlja rezultat subjektovog slobodnog izbora, i ovim se slobodnim izborom lako da i ispraviti. A gde god postavili konkretan cut-off point, neko će se naći 7 kilograma iznad, odnosno 7 kilograma ispod njega. Tako vam je to.
Uz to, kao što rekoh, ovde je mnogo bitnije da li je budući usvojitelj spreman na tu minimalnu žrtvu (dijetu, i to vrlo skromnu) koja će mu omogućiti da skine tih 7 kilograma za 6 meseci. Ako mu je stvarno stalo do usvajanja, složićeš se, to stvarno ne bi trebalo da mu bude bilo kakav problem. Ako mu jeste problem, s druge strane, rekao bih da postoji realan razlog da se sumnja u njegove roditeljske sposobnosti.
Da zaključim, čak i ako se ne slažete sa merama britanske socijalne službe u konkretnom slučaju, u njemu opet nema baš ničeg skandaloznog – tu nema nikakve diskriminacije, baš kao što to je nema ni u uskraćivanju vozačke dozvole kratkovidim ljudima (ali, uskraćivanje bilo prava na usvajanje bilo prava na vozačku dozvolu na osnovu političkih stavova ili verskog ubeđenja, bila bi diskriminacija; naravno, Jovana, da li iz neznanja ili namerno – ne znam, olako poistovećuje ova dva vrla različita slučaja) . Nijedan zakon neće usrećiti svakog, ali to nije nikakav dokaz protiv zakona kao takvog. Papanova i ovaj put, kao i toliko puta ranije, viče „totalitarizam!“ ali prst uperuje u vladavinu zakona. A njeni joj fanovi daju za pravo jer ih vladavina zakona kao takva plaši – gde ima zakona, tamo ne mogu da rade šta im padne na pamet. Nergumentovano, netačno i strašno štetno populističko rasuđivanje koje duva u jedra svima onima kojima nije u interesu da Srbija ikada postane pravna država, u EU ili van nje, sasvim svejedno (strah od „EU totalitarizma“ ovde je samo šifra za strah od vladavine prava). A takvih je nažalost mnogo.
Nema smisla da nastavljam ovu diskusiju... Porediš stvari koje se ne mogu porediti. A i nisi mi odgovorio na pitanje zašto to pravilo o kilaži ne važi i za izbor predsednika države. Ako već hoće da vlada državom treba da ovlada prvo svojom kilažom.
Nisam odgovorio samo zato što pitanje nisam uѕeo za ozbiljno, ali ako insistiraš, rado ću odgovoriti. Uprkos sintagmi "otac nacije", predsednik države nije stvarno naš tata (izuzev u autaritarnim sistemima), nego vršilac jedne od više izborih funkcija u sistemu sa nekoliko nezavisnih organa vlasti. Njegova eventualna smrt, ma kako žalosna bila, ne čini nas siročićima - ako su institucije države iole funkcionalne, ovaj događaj ne pogađa nijednog građanina lično, niti pak ostavlja bilo kakve ozbiljnije posledice na funkcionisanje države. Vitalnost neophodna za dobro funkcionisanje države je vitalnost institucija, ne pojedinaca, na kako god visokom položaju ovi bili. Autoritet demokratskih institucija je apstraktan, ne ličan.
S druge strane, autoritet, i uopšte funkcija roditelja je izuzetno lična. Niko nikada ne može da zameni ni tatu, ni mamu. Kompleksan emotivni proces međusobnog vezivanja između roditelja i dece (posebno usvojene) skoro da je nemoguće reprodukovati više puta ("samo je jedna mama", kako kaže poznati vic), i tim je pre bitna sigurnost i trajnost porodice za koju su deca na ovaj način vezana. Empirijski pokazatelji to potvrđuju - deca koja se često sele iz jedne u drugu usvojiteljsku porodicu, ne uspeju da se vežu ni za jednu od njih i neretko završavaju kao trajno otuđene i asocijalne (ako već ne i antisocijalne) individue.
A opet, da li je uopšte potrebno napominjati, da za države sa zdravim demokratskim insitucijama ne samo da je moguće, nego je i vrlo korisno da što češće menjaju elite na vlasti. Naravno, svaka smrt je tragična, ali ako insitucije funkcionišu dobro, smrt premijera ili predesednika države nije tragična za državu. (Činjenica da je poslednja takva smrt na srpskoj političkoj sceni uistinu i bila tragična za celu državu, potiče kako od toga što je Srbija još uvek zemlja sa slabim insituticijama, tako i od nasilnog i kriminalnog karaktera te smrti koji je ovu slabost institucija i države kao takve dodatno istakla).